Povodom obeležavanja Međunarodnog dana pismenosti

Od 1965. godine 8. septembar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se ukaže na problem nepismenosti, koji još uvek postoji širom sveta.

Kako slepe osobe kao autentično pismo koriste Brajevo pismo, ovo je prilika da se podsetimo uloge i značaja brajice kao sredstva komunikacije u punom ostvarivanju ljudskih prava  za ovu populaciju stanovništva.

 Za izum Brajevog pisma je zaslužan Luj Braj. Reč je o  široko korišćenom reljefnom sistemu čitanja i pisanja kojim se koriste slepi. To je šestotačkasti kod sačinjen od šest uzdignutih tačkica mrežasto raspoređenih. Postoje 63 kombinacije ovih tačkica, što znači da se one mogu preneti na više jezika, uključujući i muzičku, matematičku, fizičko-hemijsku pa i šahovsku notaciju. Brajica je važna za opismenjavanje i doživotno obrazovanje slepih, njihovu slobodu izražavanja i mišljenja, kao i socijalnu inkluziju. Ovo je u skladu sa članovima 29 i 24 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i Ciljem 4 održivog razvoja, koji govori o inkluzivnom i istovetnom kvalitetu obrazovanja i promociji mogućnosti doživotnog obrazovanja za sve.
Slepe osobe koriste dva načina čitanja: čitanje prstima, odnosno brajicu i čitanje pomoću zvuka, odnosno čitanje knjiga u audio (najčešće mp3) formatu, koje čita spiker, ili putem računara, koje čita govorni softver. Pa iako su brajične knjige glomazne, a zvučne izuzetno lako prenosive i u mnogim situacijama se lakše koriste, opismenjavanje brajicom je od izuzetnog značaja za slepe. Naime, reč se može ispravno napisati samo ako se pročita, ali ne i ako se čuje. Tako postoji velika verovatnoća da će neko kome računar ili spiker pročita reč “predsednik”, ovu reč pisati sa “ts” umesto “ds”, zato što se pri izgovoru tako čuje. Isto važi, npr. i za reči “bio”, “koordinacija” itd. Dakle, samo čitanjem čovek (pa i slep) može steći visok nivo pismenosti. Kako se brajica uklapa u nove tehnologije
Možemo reći da postoje dve revolucije u promeni načina života slepih. Prva se dogodila polovinom 19. veka, kada je pismo Luja Braja počelo da se primenjuje. Tada je stvorena mogućnost da se slepi obrazuju kao i njihovi videći vršnjaci, da imaju pristup knjigama svih vrsta i da mogu da pišu pisma, obeležavaju ono što im treba u svakodnevnom životu i koriste brajicu na mnogo načina i u mnogo slučajeva. Ovo je upotpunila druga revolucija, koju su doneli računari. Ona je omogućila da se stvori nesmetana komunikacija između slepih i videćih osoba, kao i nesmetana razmena svih mogućih sadržaja između njih. Ako se koristi Brajev displej pri čitanju sadržaja na ekranu računara, onda je to savršeno upotpunjavanje brajice i savremenih informatičkih tehnologija. Dakle, jedno nikako ne može da isključi drugo, nego je jedno drugom savršena dopuna.
Savez slepih Srbije od svog osnivanja 1946. godine radi na promovisanju brajice kao jedinog autentičnog pisma slepih i na njenom korišćenju svuda gde je to moguće. Naša Biblioteka “Dr Milan Budimir” može se pohvaliti velikim brojem brajičnih knjiga. Naše lokalne organizacije organizuju i takmičenja u izražajnom čitanju brajice, koja često prate i takmičenja u poznavanju rada na računaru. Savez slepih se zalaže da Vlada Srbije brajicu proglasi jednim od zvaničnih pisama u Srbiji, jer bi se time zaštitilo veliko kulturno blago koje ima naša Biblioteka.
Pored toga, budući da svet nastoji da se izbori sa pandemijom Covida 19, pristup informacijama i štivu u dostupnim formatima od velikog je značaja za slepe i slabovide osobe. Stoga koristimo ovu priliku da pozovemo institucije i sve ostale relevantne faktore da obezbede da štivo bude dostupno u pristupačnim formatima uključujući i brajicu, tako da niko ne bude zapostavljen.