Beogradska deklaracija – 22. oktobar 2021. godine

Preko 150 učesnika okupljenih u Beogradu, Srbija, i putem interneta, razmatralo je dva dana situaciju u zapošljavanju slepih i slabovidih u mnogim zemljama širom kontinenta. Konferencija je protekla u atmosferi nadanja: što se tiče situacije vezane za Covid-19, najgore je iza nas, a danas postoje mnoga politička i tehnološka sredstva koja mogu učiniti zapošljavanje slepih i slabovidih živom realnošću.

Tokom konferencije doneti su sledeći zaključci, a jednoglasno je usvojena rezolucija:

– Zapošljavanje slepih i slabovidih osoba predstavlja i pravo, i jedno od najsnažnijih sredstava uključivanja u društvo, budući da izvršavanje radnih zadataka predstavlja i mnogo više od puke aktivnosti u cilju sticanja prihoda!

• Budući da je političko okruženje na globalnhim, regionalnom i državnom nivou, više nego ikad pogodno za ravnopravno učešće slepih i slabovidih u procesu rada.

• Budući da su poslednjih godina otvorena nova područja zanimanja, naročito zahvaljujući novim tehnologijama.

• Budući da novi oblici i vrste zapošljavanja, kao što je samozapošljavanje, nude nove mogućnosti, pored “tradicionalnih” oblika zapošljavanja.

• Budući da postoje nove inicijative, kako na individualnom, tako i na institucionalnim nivou, za poboljšanje stanja u zapošljavanju slepih i slabovidih.

Sa žaljenjem konstatujemo da je broj zaposlenih slepih i slabovidih i dalje relativno mali, u poređenju sa našim videćim vršnjacima.

Obzirom na to da je ovo opšti trend, priznajemo da da tačna statistička slika situacije u zapošljavanju često nije sasvim jasna ili potpuna, pa stoga apelujemo na vlade i uprave koje se bave statistikom na svim političkim nivoima da prikupljaju pouzdanije i uporedljivije podatke. To je preduslov za usvajanje odgovarajućih politika i drugih mera podrške kako bi se unapredilo uključivanje slepih i slabovidih na tržište rada. Zvanični podaci ne treba samo da prikazuju sliku zaposlenosti u odnosu na nezaposlenost, nego i da pomognu razumevanju situacije zaposlenih slepih i slabovidih, u smislu nivoa njihove zarade i tipa ugovora. Važna funkcija poboljšanja statističkih podataka mora da bude i analiza uticaja na situaciju u zapošljavanju faktora kao što su radna ravnopravnost ili višestruki invaliditet.

Sa razočarenjem konstatujemo sporo sprovođenje zakona i politika, što ima za posledicu da predviđeni benefiti ne dolaze do svih slepih i slabovidih ovde i sada.

tražimo da se ulože dodatni napori za borbu protiv predrasuda i stereotipa koji sprečavaju uključivanje slepih i slabovidih na tržište rada; to je često veća prepreka nego i samo zakonodavstvo ili tehnički problemi. Da bi se ovo promenilo, treba pojačati ulaganja u podizanje svesti poslodavaca svih vrsta i profila. Svi takvi napori i inicijative treba da istaknu sposobnosti i veštine slepih i slabovidih radnika, u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Osim toga, apelujemo na privatni sektor i državne činioce da obezbede prilagođavanja koja bi tražili slepi i slabovidi kako bi obavljali posao rame uz rame sa svojim videćim vršnjacima, a da pritom uposlenici nemaju dodatnih troškova.

Tražimo da sve mere za poboljšanje zapošljavanja budu zasnovane na holističkom pristupu; to znači da obrazovanje, stručno usavršavanje i doživotno učenje moraju da budu sastavni deo tih veština.

Sve inovacije u domenu novih tehnologija treba da budu zasnovane na pristupu “dizajn za sve”, pa tako i za slepe i slabovide. U protivnom, postoji opasnost da nove tehnologije čak i prodube isključenost sa tržišta rada. Takve nove tehnologije mogu se uspešno dopuniti specijalnim uređajima i pomagalima pravljenim po meri potreba slepih i slabovidih.

• Sve ove mere i šeme podrške koje usvoje državni organi treba da se zasnivaju na dugoročnom pristupu, time omogućujući predvidljivost kako za poslodavce, tako i za zaposlene i one koji traže posao. Ovakva dugoročna vizija će takođe pomoći da se prevaziđe sadašnje stanje, u kome su šeme podrške često razbacane po raznim nivoima upravljanja, i zavise više od dobre volje pojedinaca, nego što su deo jednog jakog sistema.

• Privatni sektor mora da odigra važnu ulogu u pojačavanju svojih napora da zaposli više radnika koji su slepi ili slabovidi. Ovo opredeljenje može da se zasniva na nekim vrlo pozitivnim primerima koji postoje, a koej treba još umnožavati i replicirati, kako bismo zaista učnili nešto vidljivo.

• Insistiramo na važnosti za slepe i slabovide prava na posao po njihovom izboru, u skladu sa njihovim talentima, aspiracijama, veštinama i kvalifikacijom. Ovim moramo odstupiti od tradicionalnog pristupa, prema kome su samo neka zanimanja ostala “rezervisana” za njih. U isto vreme, priznajemo da ova tranzicija radne stvarnosti za mnoge slepe i slabovide radnike mora biti organizovana na bezbolan način, uvek otvarajući nove mogućnosti i omogućavajući izbor.

Zaključak: Evropski savez slepih i sve njegove organizacije-članice opredeljene su da zapošljavanje slepih i slabovidih učine stvarnošću i daće visok prioritet tome cilju! Pri tome ćemo biti partneri sa privatnim i državnim sektorom u pogledu deljenja iskustava i borbe za promene. Na dugom putu ka jednakim mogućnostima za slepe i slabovide na tržištu rada, opredeljujemo se da prednjačimo u primerima i da najzad učinimo da se promene dogode!

Kraj

O Evropskom savezu slepih

Evropski savez slepih je nevladina, neprofitna evropska organizacija osnovana 1984. On je jedno od šest regionalnih tela Svetskog saveza slepih. Štiti i promoviše interese slepih i slabovidih u Evropi. Trenutno radi sa mrežom organizacija slepih u 41 zemlji Evrope.

6 rue Gager Gabillot 75015 PARIS (France)Contact: ebu@euroblind.org 
www.euroblind.orgTwitter @euroblind