Istraživanje: ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA OŠTEĆENJEM VIDA U REPUBLICI SRBIJI

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA OŠTEĆENJEM VIDA U REPUBLICI SRBIJI

Uvod:

Zapošljavanje je jedan od važnijih segmenata u životu čoveka. Zapošljavanjem se stiču: finansijska sigurnost, stabilnija egzistencija, radna aktivnost i produktivnost, kao i ostvarivanje  i održavanje novih poznanstava. Može se reći da je mnogo izazova u procesu zapošljavanja.

S obzirom na to da je u Republici Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, tako je i kada je reč o osobama sa oštećenjem vida. Tokom prethodnih godina XX veka, krug zanimanja za osobe oštećenog vida bio je sužen. Bila su zastupljena zanimanja kao što su: fizioterapeutski tehničari, telefonisti, kao i zvanja visokog obrazovanja – fakulteta, magistri i doktori nauka iz određenih društvenih nauka kao što su: jezici, sociologija, psihologija, defektologija, prava, novinarstvo i druge nauke.

Poslednjih godina, razvojem novih tehnologija, krug zanimanja se širi. Korišćenjem računara otvaraju se nove mogućnosti za zanimanja ovih osoba, Kao i za njihovu veću samostalnost u obavljanju već postojećih poslova.

Povodom Međunarodne konferencije, koju organizuje Evropski Savez slepih, a koja se održava u oktobru mesecu 2021 godine u Beogradu, Savez slepih Srbije, sproveo je istraživanje kojim se ispituje status zaposlenosti osoba sa oštećenjem vida na nivou Republike Srbije. U daljem tekstu ćemo prikazati rezultate istraživanja.

Metodologija

Cilj istraživanja:

Cilj istraživanja je, utvrditi status zaposlenosti osoba sa oštećenjem vida na nivou Republike Srbije.

Zadaci istraživanja:

Ispitati da li postoji statistički značajna razlika u procentima osoba sa oštećenjem vida koje su doživele neki oblik diskriminacije prilikom traženja posla i onih osoba koje to nisu doživele?

Ispitati da li dodatni zdravstveni problemi kod osoba sa oštećenjem vida utiču na traženje posla?

Ispitati da li su web sajtovi firmi – kompanija prilagođeni osobama sa oštećenjem vida koje traže posao?

Ispitati da li osobe sa oštećenjem vida traže posao u struci?

Hipoteze:

Veći je procenat osoba sa oštećenjem vida koje su doživele neki oblik diskriminacije prilikom traženja posla, nego osoba koje to nisu.

Dodatni zdravstveni problemi kod osoba sa oštećenjem vida ne moraju nužno uticati na traženje posla.

Većina web sajtova firmi – kompanija je prilagođena osobama sa oštećenjem vida koje traže posao.

Osobe sa oštećenjem vida više traže posao u struci.

Varijable:

Nezavisne:

Pol, uzrast, stepen oštećenja vida, vreme nastanka oštećenja vida, stepen obrazovanja.

Zavisne:

Status zaposlenosti osoba sa oštećenjem vida.

Merni instrument:

Za potrebe ovog istraživanja korišćen je anketni upitnik koji ispituje status zaposlenosti osoba sa oštećenjem vida.

Sastoji se od tri dela: opšti podaci o ispitanicima koji ima 8 pitanja. Deo za nezaposlene osobe koji ima 9 pitanja zatvorenog tipa i mogućnost dopisivanja drugih odgovora. Deo za zaposlene osobe, koji ima  10 pitanja zatvorenog tipa i mogućnost dopisivanja drugih odgovora.

Uzorak istraživanja:

Uzorak istraživanja je sačinjavalo 124 ispitanika, od toga 51,6% ženskog pola i 48,4% muškog pola.

Uzrast ispitanika se kretao  od 18 do 62 godine, od toga najveći broj odgovora dali su ispitanici od 30 do 35 godina.

Ispitanici su davali odgovore iz 39 gradova iz Srbije, od toga najviše odgovora bilo je iz Beograda i beogradskih opština – 29.

Ispitanika sa potpunim oštećenjem vida bilo je 55,6%, dok je ispitanika sa delimičnim oštećenjem vida bilo 44,4%.

Vreme nastanka oštećenja vida kod ispitanika:

Pri rođenju 67,7%, tokom školovanja 20,2% u kasnijoj dobi 12,1%.

Po stepenu obrazovanja,najviše ispitanika ima završenu srednju školu 54%, zatim fakultet 14,5%, master studije 11,3%, potom visoku – višu školu 9,7%, osnovnu školu 8,9%, doktorske studije 1,6%.

Ispitanici koji se kreću samostalno 54,8%, ispitanici koji se ne kreću samostalno 8,9%, ispitanici koji se kreću uz pomoć personalnog asistenta 36,3%.

Kada je reč o procentu zaposlenosti, od 124 ispitanika, nezaposlenih je 62,1% odnosno 77 ispitanika, dok je zaposlenih 37,9% odnosno 47 ispitanika.

Vreme i mesto istraživanja:

Istraživanje je sprovedeno u Beogradu, od juna do septembra meseca 2021 godine. Ispitanici su imali mogućnost da putem linka koji su dobijali popunjavaju upitnik online.

Diskusija rezultata:

U diskusiji ćemo najpre izneti prikaz rezultata prema zadacima i hipotezama, a potom i prikaz nekih pitanja koja su od ključnog značaja na ovu temu.

‚Osobe sa oštećenjem vida koje su tokom traženja posla doživele neki oblik diskriminacije – 55,6%. Osobe koje nisu doživele diskriminaciju tokom traženja posla – 44,4%.

Ovim procentima može se reći da je prva hipoteza – veći je procenat osoba sa oštećenjem vida koje su doživele neki oblik diskriminacije prilikom traženja posla, nego osoba koje to nisu potvrđena.

Faktor uticaja dodatnih zdravstvenih problema kod osoba sa oštećenjem vida prilikom traženja posla: 49,2% ne utiču, 11,3% utiču, 2,4% delimično.

Iz ovoga se može zaključiti da je i druga hipoteza – dodatni zdravstveni problemi kod osoba sa oštećenjem vida ne moraju nužno uticati na traženje posla potvrđena.

Kada je reč o prilagođenosti web sajtova firmi – kompanija osobama sa oštećenjem vida koje traže posao, u procentima: prilagođeni su: 4,8%, delimično su prilagođeni 37,1%, 22,6% nisu prilagođeni.

Iz ovih procenata se može zaključiti da je treća hipoteza – većina web sajtova firmi – kompanija je prilagođena osobama sa oštećenjem vida koje traže posao delimično potvrđena.

Nakon stečenog određenog nivoa obrazovanja, pretežno se teži potražnji posla u struci. Da li je u ovom slučaju to baš tako?

Njih 22,6% traže posao u struci, 5,6% ne traže posao u struci, 1,6% bi možda tražilo, dok najveći procenat od 35,5% bi prihvatilo posao koji im se ponudi, a da odgovara njihovim mogućnostima.

Ovo nam govori da četvrta hipoteza – osobe sa oštećenjem vida više traže posao u struci nije potvrđena.

U pitanju: koje su poteškoće sa kojima ste se susreli tokom traženja posla? Ispitanicima je data mogućnost da označe više odgovora.

Njih 58,9% je označilo oštećenje vida, dok je nih 52,4% označilo predrasude poslodavaca.

Mali procenat ispitanika je označio odgovor nedovoljna podrška porodice – 3,2%.

Na pitanje: Koji su razlozi zbog kojih tražite posao? Ispitanici su takođe imali mogućnost da biraju više odgovora:

Finansijska sigurnost – 59,7%, sticanje radnog staža – 50,8%, nezavisnost od drugih ljudi – 50,8%, koristan i ravnopravan član društva – 49,2%.

Prilikom zapošljavanja osoba sa oštećenjem vida, jedan od preduslova poslodavaca jeste da adaptira radno mesto ukoliko je to potrebno.

Na pitanje: Da li je vaše radno mesto adaptirano?

Njih 15,3 je odgovorilo – da, 10,5% – ne, delimično – 11,3%,dok se na preostale procente ovaj odgovor ne odnosi na njih.

Načini adaptacije radnog mesta, ispitanici su birali više odgovora, kao i mogućnost da dopišu neki drugi odgovor.

Najveći procenat beleži odgovor – bezbedan prilaz zgradi – 12,9%, potom prilagođavanje prostora za bezbedan rad – 10,5%, prilagođavanje radnih zadataka – 9,7%, obeležavanje kancelarija brojevima odgovarajućeg fonta za slabovide osobe – 4%, i najmanji procenat odgovora beleži pitanje – obeležavanje kancelarija brojevima na Brajevom pismu – 1,6%.

Šta od asistivnih tehnologija osobe sa oštećenjem vida najviše koriste na poslu? Najveći procenat je odgovor: računar sa govornim softverom – 18,5%. Neki od njih ne koriste ništa od asistivnih tehnologija, jer im nisu potrebne kod poslova kao što su: rad na telefonskoj centrali, fizioterapeuti.

Zaklučak

Kao što se iz ovog istraživanja može videti, veći je procenat nezaposlenih osoba sa oštećenjem vida. Po pitanju nezaposlenosti u Republici Srbiji, potrebno je mnogo raditi. Kako bi se na ovom problemu što više radilo, potrebna je veća uloga države i državnih institucija, medija, Saveza slepih Srbije sa lokalnim organizacijama, kao  i podizanje svesti društva. Kako bi se otklanjale i smanjivale predrasude prema ovoj populaciji , naročito kada je segment zapošljavanja u pitanju, potrebno je organizovati različite: tribine, seminare, radionice, edukacije poslodavaca različitih firmi – kompanija. Poslodavci pretežno prvo stavljaju akcenat na oštećenje vida,  odnosno na ograničenja osobe. Naprotiv, ove osobe u skladu sa svojim kvalifikacijama, mogućnostima i sposobnostima adekvatno mogu obavljati radne zadatke, uz određena prilagođavanja radnih zadataka ukoliko je to potrebno.

Poželjno bi bilo, da se tokom narednih godina rade istraživanja na ovu temu, kako bi se proverilo da li se nešto menja po pitanju statusa zaposlenosti ove populacije u našoj državi.

Prilog.

UPITNIK

Poštovani/a,

pred vamase nalazi upitnik kojimželimo da ispitamo status zaposlenosti osoba sa oštećenjem vida na nivou Republike Srbije.

Upitnik je anoniman, te vas molimo da odgovarate iskreno. Nema pogrešnih odgovora. Obavezno je odgovoriti na svako pitanje. Upitnik se sastoji iz tri dela.

Opšti podaci:

1. Pol?    muški      ženski

2. Godina rođenja?

3. Mesto prebivališta?

4. Stepen oštećenja vida’     potpuno         delimično

5. Vreme nastanka oštećenja vida?   pri rođenju        tokom školovanja       u kasnijoj dobi

6. Stepen obrazovanja?     osnovna škola     srednja škola      viša-visoka škola     fakultet     master studije      doktorske studije

7. Da li se krećete samostalno ili vam je potrebna pomoć druge osobe?    da    ne    krećem se uz pomoć personalnog asistenta ili pratioca

8. Da li ste prilikom traženja posla doživeli neki oblik diskriminacije?      da       ne

Ovaj deo upitnika se odnosi na osobe koje nisu zaposlene.

1. Da li ste evidentirani pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje?      da       ne       ne odnosi se na mene

2. Koliko ste dugo u aktivnoj potražnji posla?      nekoliko meseci    do godinu dana       duže

od godinu dana       ne odnosi se na mene

3. Da li prema Vašim kvalifikacijama tražite posao u struci?    da       ne       možda       prihvatio-la bi posao koji mi se ponudi ako odgovara mojim mogućnostima       ne odnosi se na mene

4. Za koji iznos plate bi ste radili na mesečnom nivou?      prosečna minimalna zarada     više od toga     ne odnosi se na mene

5. Koje su poteškoće sa kojima ste se susretali tokom aktivnog traženja posla’ (možete zaokružiti više odgovora)     oštećenje vida   predrasude poslodavaca   nedovoljna podrška porodice     nešto drugo   ne odnosi se na mene

6. Koji su razlozi zbog kojih tražite posao?    finansijska sigurnost    sticanje radnog staža    nezavisnost od drugih ljudi    koristan i ravnopravan član društva  ne odnosi se na mene

7. Da li su Vam web sajtovi firmi – kompanija prilagođeni kada tražite posao?     da     ne     delimično    ne odnosi se na mene

8. Da li su dodatni zdravstveni problemi ukoliko ih imate uticali na traženje posla?    da    ne    delimično      ne odnosi se na mene

9. Šta bi prema Vašem mišljenju trebalo raditi na problemu nezaposlenosti?    veća podrška države i državnih institucija razbijanje i smanjivanje predrasuda prema osobama sa oštećenjem vida  edukacija poslodavacai zaposlenih       nešto drugo     ne odnosi se na mene

Ovaj deo upitnika se odnosi na osobe koje su zaposlene.

1. Koliko dugo ste čekali na Vaš prvi posao?  odmah nakon završene škole – fakulteta   nekoliko meseci   godinu dana    više od godinu dana    ne odnosi se na mene

2. Koliko ste dugo u radnom odnosu?    Do godinu dana    do pet godina    duže od pet godina    duže od 15 godina    ne odnosi se na mene

3. Koliko ste radnih mesta promenili?    Promenio-la sam jedno radno mesto    promenio-la sam više od tri radna mesta   nisam menjao-la radno mesto    ne odnosi se na mene    

4. Koliko dugo ste zaposleni na aktuelnom radnom mestu?    Do godinu dana    duže od pet godina    duže od 15 godina    ne odnosi se na mene

5. Da li je Vaše radno mesto adaptirano?    da   ne    delimično    ne odnosi se na mene

6. Ako je odgovor na prethodno pitanje – da, na koji način je izvršena adaptacija Vašeg radnog mesta?   bezbedan prilaz zgradi    obeležavanje kancelarija brojevima na Brajevom pismu    obeležavanje kancelarija brojevima odgovarajućeg fonta – kontrast – boja   prilagođavanje radnih zadataka   prilagođavanje radnog prostora za bezbedan rad    sve od navedenog    nešto drugo    ne odnosi se na mene

7. Šta od asistivnih tehnologija koristite na poslu?    računar sa govornim softverom   diktafon ili drugi dejzi plejer    štampač    skener   Brajev displej ili drugu beležnicu   sve od navedenog        ne odnosi se na mene

8. Kakva je komunikacija Vas i Vaših kolega na poslu?   zvanična  poslovna   prijateljska  druženje van posla    ne odnosi se na mene

9. Kakva je komunikacija između Vas i Vašeg poslodavca?   formalna    prijateljska   ne odnosi se na mene

10. Pod kojom vrstom ugovoraste angažovani?     ugovor o radu na neodređeno vreme  ugovor o radu na određeno vreme    ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova    ugovor o delu    ne odnosi se na mene

Hvala na saradnji i izdvojenom vremenu.

Mara Ožegović

Suzana Jojić