Zaštita dece na internetu je tema koja iz dana u dan postaje sve popularnija. Međutim, ni kod nas, a ni, kako smo saznali iz razgovora sa predstavnicima Evropskog saveza slepih, u ostalim evropskim zemljama, nema značajnijih istraživanja ni napisa o zaštiti slepe dece na internetu, jer se, po svoj prilici, smatra da ono što važi za decu normalnog vida, važi i za slepu decu. Pa ipak, Savez slepih Srbije je prepoznao potrebu da slepa deca imaju neki njima dostupan priručnik na ovu temu, kako bi znala kako da se ponašaju kad ovladaju prvim veštinama rada na računaru i izađu na internet. Osim toga, budući da najčešće imaju manje mogućnosti za druženje uživo od videće dece, veća je verovatnoća da će, u želji za pronalaženjem prijatelja, postati lak plen prevaranata.

Priručnik su sastavili diplomirani slepi psiholog iz Niša Marija Milanović i član Upravnog odbora Saveza slepih Srbije Milan Nedeljković, koji je, kao kasnije oslepela osoba, primerom pokazao kako se može brzo i jednostavno uklopiti u savremene društvene tokove. Naime, zainteresovavši se za računare, postigao je zapažene rezultate u ovoj oblasti. Stalni je saradnik časopisa Saveza slepih Srbije, u kojima ima zapažene priloge o primeni aplikacija na računarima i pametnim telefonima.

Na kraju mi preostaje da poželim da ovaj priručnik pročitaju svi kojima je namenjen, jer je u njemu dosta toga vrlo sažeto i jezgrovito opisano.

Goran Pećanac

PRIRUČNIK O BEZBEDNOSTI SLEPE DECE

NA INTERNETU

UVOD

Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija (Damljanović 2010.). Smatra se da je nastao 1969. godine u SAD. Ministarstvo odbrane SAD je finansiralo grupu inžinjera i računarskih programera sa ciljem razvoja strateških komunikacija za potrebe vojske i unapređenja odbrane. Ova grupa stručnjaka redizajnirala je način na koji su računari do tada funkcionisali i tako je nastao ARPANET – prva računarska mreža. ARPANET se razvijao tokom 70-ih godina 20. veka, da bi ga 1980. godine preuzeo institut za nauku SAD, čime je ARPANET počeo da se menja i prerastao u internet onakav kakav danas poznajemo. Osnovna ideja razvoja interneta bila je da može da postoji više nezavisnih mreža od kojih se svaka može razvijati u skladu sa potrebama korisnika i specifičnim okolnostima. Prva aplikacija koja je ušla u širu upotrebu, a koja se i danas koristi, je e-pošta, nastala 1972. godine. World wide web (www) ili širom sveta rasprostranjena mreža je servis koji je nastao 1993. godine. On omogućava da stranice koje sadrže sliku, tekst, video ili animaciju i zvuk budu objavljene i pročitane od strane računara koji su povezani na internet.

Od 90-ih godina 20. veka od kada je ušao u masovniju upotrebu širom sveta, internet je postao ključna infrastruktura bez koje se ne može zamisliti funkcionisanje savremenog čoveka. Internet je omogućio lakšu i bržu razmenu informacija, trgovinu, pružanje usluga i doveo do novina u funkcionisanju ekonomskog i obrazovnog sistema i drugačijeg provođenja slobodnog vremena. Potreba ljudi za povezivanjem uticala je i na razvoj društvenih mreža i njihovu današnju masovnu upotrebu. Prva društvena mreža nastala je 1996. godine, a zvala se SixDEGREES. Omogućavala je kreiranje ličnog profila, formiranje liste prijatelja i pregled liste prijatelja drugih ljudi. Ova mreža nije dugo vremena ostala na tržištu. Nakon gašenja ove mreže pojavljuje se friendster koji je za period od godinu dana imao 3 miliona korisnika. Pojedine strateški pogrešne odluke dovele su do gašenja ove mreže. U prvoj polovini prve decenije nakon 2000. godine pojavljuju se LinkedIn i MySpace. Facebook je osnovan 2004. godine i još uvek ima najveći broj korisnika u svetu. Među decom i mladima poslednjih godina najpopularnije društvene mreže su TikTok i Instagram.

Procenjuje se da u 2021. godini internet koristi polovina svetske populacije odnosno oko 3,5 milijardi ljudi, od čega skoro trećinu čine deca. Kada je reč o deci i mladima, internet se najviše koristi tokom slobodnog vremena (chatovanje, gledanje fotografija, video zapisa i filmova, igranje igrica), za potrebe obrazovanja i razmenu informacija.

Sa razvojem interneta sajber nasilje postaje sve rasprostranjenije, a dodatni izazov u ovom kontekstu predstavlja činjenica da mnogi roditelji nemaju dovoljno informacija o internetu, da nisu odrastali u takvom okruženju, te da zbog nedostatka ličnog iskustva često nisu u mogućnosti da rade na prevenciji sajber nasilja ili da pruže adekvatnu podršku i pomoć svojoj deci u situacijama kada se ono dogodi.

KORIŠĆENJE INTERNETA OD STRANE SLEPE DECE

Razvoj asistivnih tehnologija poput čitača ekrana i govornih softvera omogućio je i deci sa oštećenjem ili nedostatkom vida da koriste internet. Uz pomoć čitača ekrana i govornih softvera pristup informacijama i literaturi, komunikacija i pristup kulturnim i zabavnim sadržajima i trgovina postaju dostupniji za decu i mlade sa oštećenjem vida. Ovi pozitivni aspekti korišćenja interneta povećavaju kvalitet života dece i uopšteno govoreći osoba sa oštećenjem vida i doprinose njihovoj kvalitetnijoj interakciji sa okolinom, čime se osećaju manje izolovanim od ostatka društva. Pored pozitivnih i veoma korisnih mogućnosti koje pruža korišćenje interneta sa sobom nosi i izvesne rizike poput sajber nasilja i zloupotrebe podataka.

Deca sa oštećenjem vida su zbog nepristupačnosti okruženja za samostalno kretanje i neadekvatne podrške u ranom razvoju manje mobilna odnosno u manjoj meri bez pratnje druge osobe izlaze izvan svojih domova u odnosu na svoje vršnjake bez invaliditeta. Ovakve okolnosti, naročito ukoliko nije obezbeđena dodatna podrška kroz usluge u lokalnoj zajednici, mogu dovesti do manje uključenosti slepe dece u vannastavne aktivnosti i u vršnjačke grupe. Često i sami roditelji slepe dece prezaštićuju svoju decu radeći mnoge stvari umesto njih i u situacijama kada za tim nema potrebe ili im ograničavaju kretanje i druženje sa drugom decom. Primeri ovakvog postupanja su rečenice: “Nemoj ti. Ja ću to lakše, brže.” Ili “Nemoj sam da ideš autobusom. Šta ako se zapali”, kao i druge slične izjave. Najčešći uzrok ovakvog postupanja roditelja je njihov strah i briga za bezbednost svog deteta. Ovakvo postupanje roditelja, koje proizilazi iz njihove najboljih namera, za posledicu ima negativan uticaj na kasniju socijalizaciju slepe dece i njihovo uključivanje u društvo. Iz želje da budu u makar virtuelnom kontaktu sa vršnjacima, pod uslovom da su obučena za korišćenje interneta, slepa deca mogu početi da provode više sati na internetu i da budu satima na društvenim mrežama, što pored svih dobrih strana nosi i izvesne rizike od stupanja u kontakt sa njima nepoznatim osobama. Veća socijalna izolovanost kod pojedine slepe dece može uzrokovati njihovu veću emotivnu osetljivost ili dovesti do veoma visokog stepena poverenja u druge ljude koje nije zasnovano na poznavanju ličnosti druge osobe, već na želji slepog deteta za prihvatanjem i odobravanjem od strane okoline. Sa druge strane, treba imati u vidu da i pored svih nedostataka upravo to oslanjanje na podršku drugih ljudi prilikom kretanja može imati i svojevrsnu zaštitnu ulogu, jer će za bilo kakav izlazak iz kuće i eventualni susret sa osobom koju su upoznali putem interneta slepo dete potražiti asistenciju druge osobe ili roditelja, što bi trebalo da onemogući fizičko nasilje koje bi eventualni počinilac mogao da izvrši nad njima. Činjenica da na internetu mogu biti anonimni i da invaliditet nije odmah vidljiv i u prvom planu slepoj deci može uliti izvesnu dozu sigurnosti i dati im slobodu u komunikaciji. Iz razgovora sa mnogim mladim ljudima može se čuti da, sve dok ne dođe do neke dublje komunikacije, slepe osobe ne govore o svom invaliditetu. Za to postoji nekoliko razloga. Jedan je činjenica da ne žele da svoj invaliditet ističu u prvi plan, drugi je strah od reakcije drugih osoba na ovu informaciju, a tu su i osećaj ravnopravnosti u online okruženju ili misao da ta informacija za druge ljude u online svetu nije važna.

Roditelji slepe dece najčešće nemaju znanja o tome kako slepa deca mogu da koriste internet, što i za slepo dete i za roditelje predstavlja dodatni izazov u procesu odrastanja i sazrevanja, kao i u ovladavanju digitalnim alatima. Kada se govori o korišćenju interneta od strane slepe dece i mladih, dodatni izazov i još uvek prepreku predstavlja činjenica da se interakcija i komunikacija među decom i mladima sve više zasniva na razmeni vizuelnih sadržaja poput video zapisa, fotografija, gifova i sl. Čitači ekrana u 2021. godini nisu dosegli nivo na kome bi slepa osoba mogla da dobije detaljan opis videa i fotografija tako da ovaj tip sadržaja slepa deca ili ignorišu ili je potrebno da se u njihovom praćenju oslone na asistanciju druge osobe i neretko njeno tumačenje. Zbog toga je važno da i roditelji i čitava porodica slepe dece, lični pratioci, pedagoški asistenti, budu adekvatno informisani o korišćenju interneta, kako bi i sami na adekvatan način mogli da prenesu informacije o nepristupačnom sadržaju detetu sa nedostatkom ili oštećenjem vida. Bez obzira na prepreke i rizike u korišćenju interneta od strane slepe i slabovide dece i mladih, važno je podstaći njihovo digitalno opismenjavanje, kako u ovom pogledu ne bi zaostajali za svojim vršnjacima.

U cilju prevencije rizika u korišćenju interneta kod dece i mladih, bez obzira na postojanje ili odsustvo bilo kakvog oblika invaliditeta, pre svega je potrebno razviti kritičko mišljenje i raditi na njihovoj medijskoj pismenosti, kako bi razvili mehanizme filtriranja informacija i kritičkog promišljanja u vezi sa sadržajima sa kojima dolaze u kontakt.

Polazeći od ovih činjenica kreiran je priručnik o zaštiti slepe dece na internetu i prevenciji sajber nasilja.

ZAŠTITA DECE NA INTERNETU

Zaštita dece na internetu podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu (pretraživanje, ćaskanje, korišćenje društveno-socijalnih mreža, online igrice). Cilj je zaštititi decu od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata korišćenja interneta i podići nivo svesti i znanja o tome na koji način virtuelna stvarnost utiče na decu i dokle smeju da se upuštaju u digitalni svet, a da to bude bezbedno i bez posledica.

POJAM I VRSTE NASILJA I SAJBER NASILJE

Svetska zdravstvena organizacija definiše nasilje kao “namerno korišćenje fizičke snage ili moći, pretnjom ili akcijom prema samom sebi, prema drugoj osobi ili prema grupi ljudi ili čitavoj zajednici, što bi moglo da rezultira ili rezultira povredom, smrću, psihološkim posledicama, nerazvijenošću ili deprivacijom”.

Nasilje obuhvata zastrašivanje, pretnje ili ugnjetavanje koji proističu iz odnosa moći, bilo da je reč o moći pojedinca prema drugoj osobi, moći određene grupe prema pojedincu ili moći jedne grupe u odnosu na drugu grupu. Prema vrsti , nasilje možemo podeliti na: fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko i sajber nasilje.

NASILJE PUTEM INTERNETA I PSIHOLOŠKE POSLEDICE PO RAZVOJ DETETA

Nasilje preko interneta (cyberbullying) predstavlja situacije kad je dete ili tinejdžer izloženo napadu drugog deteta, mlade ili odrasle osobe ili grupe dece ili osoba, posredstvom interneta ili mobilnog telefona. Može se odvijati na aplikacijama za razmenu poruka, društvenim mrežama, gejming platformama i putem mobilnog telefona (Vučković, Tomić Latinac, Zajeganović). Sve vrste sajber nasilja izazivaju stres kod osoba koje su mu izložene. U studiji koju su Ibarra i Mitchell sproveli 2007. godine 37% ispitanika je istaklo da je nasilje putem interneta kod njih izazvalo ozbiljan emocionalni stres. Iako u odnosu na nasilje uživo ima sličnosti, nasilje preko interneta ne ostavlja fizički povrede na telu osobe koja mu je izložena, ali zato ostavlja digitalni trag koji može poslužiti kao dokaz da ga je osoba doživela. Karakteristika digitalnog nasilja je da ono može trajati 24 časa dnevno i da ga fizička promena mesta boravka ne umanjuje ili prekida. Dete mu može biti izloženo na bilo kom mestu u školi i kod kuće, u prevozu, parku ili bilo gde, ukoliko sa sobom nosi tablet, telefon ili računar. To što dete fizički ne može da pobegne sa mesta na kome se nasilje vrši ili da se udalji od osobe koja ga vrši izaziva kod deteta osećaj bespomoćnosti i misao da nema gde da se sakrije od zlostavljanja. Isto kao i fizičkom, i izloženost sajber nasilju, naročito ukoliko ono traje duži vremenski period, sa sobom nosi veoma ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i emotivni razvoj dece.

Nasilje na internetu na decu može da utiče na više načina:

Mentalno – kada se dete oseća uznemireno, oseća stid, ljutnju.
Emocionalno – kada kod deteta dolazi do gubitka interesovanja za stvari koje je inače volelo.
Fizički – dete oseća umor usled gubitka sna, a mogu se javiti i simptomi poput glavobolja i bolova u stomaku.

Dete koje je izloženo nasilju često odlučuje da o tome nikome ne govori i pokušava da se sa problemom izbori samo. Treba istaći da sajber nasilje utiče na način na koje dete koje mu je izloženo doživljava sebe odnosno ono počinje da posmatra sebe u negativnom svetlu. Takođe, kod dece koja su izložena sajber nasilju dolazi do smanjenja samopouzdanja i samopoštovanja, što može izazvati depresiju, pa čak i dovesti do toga da dete sebi oduzme život. Dete koje je izloženo sajber nasilju se često oseća osramoćeno, prevareno, oseća ljutnju, strah i nesigurnost zbog toga što ni u kući više nije bezbedno. Za digitalno nasilje je, takođe, karakterističan osećaj nedostatka kontrole nad informacijama i podacima koji se šire, jer jednom objavljena fotografija, video ili post se lako dele, bez mogućnosti da se u potpunosti kontroliše do koga će i kada neželjeni sadržaj doći, a publika koja je upoznata sa sadržajem može biti brojna i stalno se može uvećavati.

Sajber nasilje za cilj ima uznemiravanje, povređivanje ili bilo kakvo drugo nanošenje štete detetu, mladom ili odraslom čoveku koji ne može da se zaštiti od takvih postupaka. Može se pojaviti u obliku tekstualnih ili video poruka (Vučković, Tomić Latinac, Zajeganović). Činjenica da osoba koja čini nasilje može ostati anonimna kod deteta koje mu je izloženo uglavnom izaziva osećaj straha i nezaštićenosti. Sa druge strane, to što na internetu može ostati anonimna, osobi koja čini nasilje može delovati kao podsticaj da nastavi sa ovakvim aktivnostima. S obzirom na to da počinilac nasilja nema mogućnost da posmatra reakcije osobe nad kojom čini nasilje, mogućnost empatije prema žrtvi je dodatno umanjena. Takođe, to što sa žrtvom nema direktan kontakt, kod osobe koja vrši nasilje dodatno umanjuje osećaj i svest u vezi sa njegovim posledicama. Bez obzira da li činjenje sajber nasilja ima publiku ili ne, deca teže razumeju njegovo štetno dejstvo nego kada se ono dešava u njihovom fizičkom prisustvu u prostoriji.

Faktori koje je potrebno uzeti u obzir prilikom procene posledica sajber nasilja su:

• da li je nasilje prema osobi učinjeno sa jasnom namerom;

• stepen u kome je dete povređeno određenim postupkom počinioca;

• da li i u fizičkom okruženju postoji sukob između počinioca nasilja i deteta koje mu je bilo izloženo;

• postojanje i vrsta motiva osobe koja je počinilac nasilja;

• na koliko je adresa poslata određena poruka ili koliko je neprimereni sadržaj uznemirio javnost;

• da li se počinilac nasilja skrivao.

Brojne psihološke studije pokazale su vezu između nasilja na internetu, ponašanja korisnika na mreži i loših ishoda mentalnog zdravlja. Problemi koji se odnose na mentalno zdravlje utiču na ponašanje na mreži i povećavaju verovatnoću da pojedinci postanu žrtve sajber nasilja kroz njihovo duže provođenje vremena na internetu, što dodatno može dovesti do njihovog problema sa mentalnim zdravljem, čime se stvara začarani krug (Ljepava N., Tomić D., Nuhodžić Dž., Gnjatović M. 2019.).

Prema počiniocu koji vrši sajber nasilje možemo razlikovati dva oblika ovog nasilja: direktno i indirektno sajber nasilje.

Direktan napad događa se kad osoba:

• lažno predstavlja sebe kao da je neka druga osoba;

• sa namerom šalje viruse na e-mail ili mobilni telefon;

• porukama i pozivima preko različitih aplikacija uznemirava drugu osobu ili dete;

• šalje poruke uznemirujućeg sadržaja putem mobilnog telefona, e-maila ili chata;

• ukrade ili promeni lozinku za e-mail, za korišćenje različitih aplikacija ili ukrade ili bez saglasnosti osobe izmeni njen nadimak na chatu;

• šalje uznemirujuće slike putem e-maila ili MMS poruka na mobilnom telefonu;

• objavljuje na chatu, blogu ili internet stranici privatne podatke ili neistine o drugoj osobi;

• šalje neželjenu poštu ili pornografiju na e-mail ili mobilni telefon druge osobe, institucije ili kompanije;

• kreira i postavlja internet ankete o žrtvi.

Indirektno nasilje događa se kada počinilac napada žrtvu posredstvom treće osobe, pri čemu ta treća osoba najčešće toga nije ni svesna. Na primer, neko dete dozna lozinku drugog deteta za njegovu e-mail adresu ili nadimak na chatu i s njegove e-mail adrese može njegovim prijateljima ostavljati ili slati neprimerene ili uznemirujuće poruke na chatu, blogu ili forumu. Na ovoj način ljudi mogu steći utisak da je žrtva zapravo ta koja je počinilac nasilja, što obično dovodi do toga da je prijatelji osude, da se naljute na nju i posvađaju se sa njom, da administrator ukloni njegovu e-mail adresu ili profil sa bloga, foruma ili mailing liste, roditelji obično osude dete kažnjavajući ga zbog počinjenog dela. Na ovaj način nesvesno i zbog nedostatka informacija o celokupnoj situaciji, administratori i roditelji mogu postati posrednici u zlostavljanju deteta, iako, zapravo, samo žele da spreče nasilje ili govor mržnje na internetu.

U Republici Srbiji još uvek ne postoji veliki broj istraživanja na ovu temu. Ono što je iz svakodnevnog života i na osnovu informacija iz stručnih službi škola evidentno, jeste da je sajber nasilje iz godine u godinu u porastu, a da roditelji za njega saznaju tek kada ono postane veoma učestalo i intenzivno.

Nasilje u školama je najviše istraživano u Srbiji, u odnosu na sve druge kontekste u kojima se ispoljava. Prema nalazima jednog od najobimnijih istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu” u 2013. godini, 44% učenika je bilo izloženo nasilju u periodu od tri meseca koja su prethodila istraživanju. (UNICEF Srbija, 2017)

Kako da prepoznaš nasilje na internetu?

Razmena šali, dosetki i duhovitih sadržaja među vršnjacima je deo svakodnevne komunikacije među decom i tinejdžerima. Međutim, ukoliko šale i dosetke kod tebe stvaraju neprijatan osećaj, ukoliko se nastavljaju i nakon što kažeš da su ti neprijatne, te ukoliko osećaš da se vršnjaci tebi smeju umesto da se smeju zajedno sa tobom, može se reći da trpiš nasilje. Ako se osećaš loše, a stvari koje te na internetu uznemiravaju ne prestaju, potraži pomoć. Zaustavljanje digitalnog nasilja ne ogleda se samo u prozivanju nasilnika, već i u potvrđivanju stava da svako zaslužuje poštovanje, kako na internetu, tako i u stvarnom životu. (Viduka D., Bašić A., Lavrnjić I. 2018.)

NASILJE NA INTERNETU I SA NJIM POVEZANI OBLICI NASILJA

Sa sajber nasiljem neretko je povezano psihičko, seksualno, a ponekad i ekonomsko nasilje, pa će u nastavku radi jasnijeg razumevanja biti opisani i ovi oblici nasilja.

Pod psihičkim nasiljem se podrazumeva ismevanje, vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, omalovažavanje osobe, njene porodice, njoj bliskih prijatelja i kolega-koleginica, upućivanje pretnji, optužbi i sl.

Ekonomsko nasilje podrazumeva svako neovlašćeno ili prisilno raspolaganje novcem druge osobe, onemogućavanje pristupanje novcu koji je osoba stekla legalnim putem, ograničavanje potrošnje od strane drugog lica i sl.

Seksualno nasilje obuhvata: silovanje ili pokušaj silovanja, dodirivanje intimnih delova tela bez pristanka druge osobe, ponude, aluzije i šale seksualnog karaktera, pokreti tela ili izrazi lica koji u drugoj osobi izazivaju osećaj stida ili poniženja, prisiljavanje na gledanje pornografskih filmova ili časopisa ili pornografsko fotografisanje i drugo. Na portalu „Digitalno i pametno“ navodi se podatak da je jedno od petoro dece izloženo seksualnom nasilju na internetu. Podaci istraživanja u jednoj osnovnoj školi u Srbiji pokazuju da je 29% dece bilo izloženo nasilnom ponašanju ili seksualnom nasilju.

NAČINI ZLOUPOTREBE DECE NA INTERNETU

Zloupotreba interneta se ne odnosi samo na najčešću asocijaciju koja se javlja u vezi sa ovim terminom – pornografiju, već se odnosi i na veb-sajtove sa štetnom tematikom – poput samoubistava, anoreksije, otmica, nacizma, droge, religija, itd. Sajtovi sa „korisnim“ savetima i nekredibilnim tekstovima, takođe su veoma opasni, utoliko više što ne privlače veliku pažnju, ali u velikoj meri utiču na maloletnike, što dovodi do posledica koje se kreću u rasponu od fizičkih povreda do bolesti, pa čak i smrti.

Na internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih načina iskorišćavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su prijavljena preduzeća, humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom. Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upućuje na službe za pružanje raznih vrsta pomoći, počev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psihološke pomoći ugroženim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa lošim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama. Međutim, ispod “šarenog plašta” primamljivih mogućnosti za bolji život najčešće se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta krađa i drugih načina iskorišćavanja žrtava. S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalističke grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treću grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski slučajevi) koji imaju direktan pristup žrtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno zlostavljanje. Zajednička osobina takvih „lovaca“ jeste njihov neverovatno “iskren” nastup, pun emocija, razumevanja i saosećanja prema potencijalnoj žrtvi.

Koliko je ovaj problem ozbiljan govori i pretpostavka da jedno od petoro dece postaju žrtve nasilja, uključujući seksualno zlostavljanje. Radi se o realnoj opasnosti i bilo bi sasvim neozbiljno pomisliti da takvom uticaju nisu i ne mogu biti izložene osobe oštećenog vida. Naprotiv, oni su posebno ranjiva kategorija, a na nama je da damo sve od sebe kako bismo taj rizik sveli na minimum.

Sasvim je sigurno da je edukacija najbolji način da deci ukažemo na potrebu čuvanja privatnosti na internetu, upoznamo ih sa tim šta je rizično ponašanje, kao i da im precizno objasnimo u čemu je zapravo rizik. Kada treba početi edukacija? Onog trenutka kada deci dozvolite kontakt sa internetom. To je jedini i pravi način da od početka nauče i koriste bezbedno internet. Kao i kod svake obuke, vremenom će im to postati rutina i instinktivno će obavljati radnje i uvek razmisliti pre negoli kliknu na ponuđeni izbornik.

Treba im često pričati i o tome koliko je važno da zaštite svoje fotografije i privatnost.

Najčešći oblik zloupotrebe dece na internet je trafiking (trgovina ljudima). Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.

Cilj je ostvarivanje zarade ili druge koristi kroz eksploataciju, koja može imati različite oblike:

– prinudni rad,

– seksualna eksploatacija,

– prinudno prosjačenje,

– ilegalno usvajanje,

– prinudni brakovi,

– trgovina organima,

– prinuda na vršenje krivičnih dela,

– prinudna vojna služba,

– prinudna prostitucija,

– krađa.

Sve je veća sofisticiranost internet prevaranata u pokušajima da dođu do vašeg poverenja (a u konačnom vaših finansijskih informacija i ličnih podataka).

Kako bismo se zaštitili od internet prevara, korisno je znati šta oni koji ih čine žele da postignu, na koji to način rade i, na kraju, kako da ih identifikujemo i sprečimo da budemo žrtve.

ŠTA INTERNET PREVARANTI ŽELE OD NAS?

Najčešći razlozi za internet prevare su krađa novca i identiteta. Jasno je zašto hakeri i prevaranti žele vaš novac, i to uključuje ne samo krađu podataka sa bankovne kartice, već i krađu naloga na servisima koji su povezani sa finansijskim podacima ili koji su povezani sa digitalnim dobrima koja imaju materijalnu vrednost (npr. Steam/Playstation ili Facebook/Instagram nalog). Kad je krađa identiteta u pitanju, razlozi su manje očigledni, i najčešće se mogu svrstati u identitetsku prevaru, odnosno korišćenje vašeg identiteta i eventualnih falsifikovanih dokumenata, kako bi prevarant, lažno se predstavljajući raznoraznim institucijama kao vi, izvlačio korist.

Jedan deo prevaranata jednostavno želi da iskoristi metode koje se koriste za gore pomenute prevare kako bi vas naterao da preuzmete virus ili malver, koji će im omogućiti pristup vašem uređaju i svemu onome što je povezano sa njim.

Koji su najčešći oblici internet prevare i kako se zaštititi?

Nabrojaćemo desetak najčešćih oblika internet prevara koje targetiraju ljude na ovim prostorima, sa opisom toga kako ih prevaranti sprovode i zašto ljudi padaju na njih.

Lažne nagradne igre

Prevaranti koji se lažno predstavljaju kao institucije (najčešće tako što prave lažne stranice banaka i trgovinskih lanaca na društvenim mrežama ili tako što šalju masovne e-mail ili SMS poruke) i raspisuju nagradnu igru u kojoj je lako učestvovati (recimo “unesite broj 76 u komentaru”). Nakon što ispunite “kriterijum za učestvovanje”, privatnom porukom vas obaveštavaju da ste dobili nagradu i da im od vas treba “samo još nekoliko podataka”. Podaci su često broj bankovne kartice, datum isteka kartice, CVC broj, vaše ime i prezime, matični broj, slika vaše lične karte ili računa za komunalije i slično. Ovi podaci su dovoljni da prevarant, uz manje ili više dodatnog truda, može da transferuje novac sa vašeg računa ili kupuje za sebe usluge, plaćajući ih vašom karticom. Veliki razlog za uvreženost ove vrste prevare je odnos društvenih mreža prema našim subjektima, gde je službeni nalog gotovo nemoguće verifikovati, te je korisnicima otežano razaznavanje pravih od lažnih naloga. Umesto toga, savetujemo da proverite postojanje bilo koje nagradne igre na zvaničnom sajtu institucije koju neko tvrdi da predstavlja, i da nigde, nikad i ni sa kim ne delite lične podatke na internetu, naročito kad su u pitanju podaci poput matičnih brojeva, brojeva kartica ili korisničkih imena i šifara za bilo koji nalog, jer legitimna institucija putem elektronske pošte, telefona ili društvenih mreža to nikada neće tražiti od vas.

Fišing

Sa sve većim brojem ljudi koji znaju da ne smeju deliti osetljive podatke, prevaranti su došli na ideju da naprave sajtove koji izgledaju identično kao oni gde su ljudi već navikli da unose te podatke, i da sakupljaju sve što su korisnici uneli u obrasce. Ako žrtva vidi sajt koji izgleda identično kao Facebook ili sajt njihove banke i nije joj jasno da se radi o lažnom sajtu, refleksno će uneti svoje podatke. Ova metoda se u internet žargonu zove “fišing” (pecanje). Google Chrome i ostali moderni pretraživači imaju relativno pouzdanu, ali ne stoprocentnu zaštitu od fišinga, i preporučljivo je da redovno ažurirate svoj pretraživač. Dobar savet je da nikada ne unosite svoje pristupne podatke na link koji vam je neko poslao, već da ukucate adresu sajta na koji želite da se logujete u address bar. Za sve naloge koji to podržavaju, uključite dvofaktorsku autentikaciju koja najčešće funkcioniše tako što osim korisničkog imena i šifre treba uneti i broj koji vam je pre prijave servis poslao SMS porukom na telefon (na taj način prevarant, osim vaših pristupnih podataka mora imati i pristup vašem telefonu da bi pristupio vašem nalogu).

Menadžeri za lozinke poput LastPass-a (ili onoga koji je ugrađen u Google Chrome ili Android) mogu popuniti vaše korisničko ime i šifru za vas na sajtovima gde ste već bili ulogovani. Ako u nekom trenutku nemaju podatak o tome da ste na nekom sajtu bili logovani, a inače te podatke pamte za taj sajt, to je znak da dvostruko proverite verodostojnost sajta.

“Učešće” prevara (Nigerijski princ, Španski zatvorenik)

Bilo da se radi o prijatelju koji je ostao zarobljen na aerodromu u Španiji, rođaku iz inostranstva koji vam je testamentom ostavio nenadanu imovinu ili nigerijskom princu koji sa ogromnim novcem beži iz domovine, ova prevara uvek ima isti cilj – da pred vas stavi izuzetno primamljivu stvar (uglavnom ogromnu svotu novca) koju ćete dobiti nakon što se premoste prve prepreke, za koje je neophodno da vi onome ko će vam na kraju dati novac pošaljete neku (nezanemarljivu, ali značajno manju od onoga što ćete na kraju “dobiti”) svotu novca. Prevarant se, nakon što primi novac, izgubi, ili pokuša da od vas izmami još novca. Jedno je sigurno – ni veliku nagradu, a ni svoj novac nikad više nećete videti. Ova vrsta prevare nije nova, već se radi o modernoj verziji nečega što je dokumentovano još u ranom devetnaestom veku.

Da izbegnete da postanete žrtva ove prevare važno je da znate da, koliko god primamljivo zvučalo, nikad ne šaljete novac nepoznatim ljudima. Čak i ako poznajete osobu koja vam se javlja, proverite njen identitet drugim putem (pozovite je telefonom, nađite se s njom…), jer nije isključeno da je ona žrtva ukradenog identiteta, i da prevarant koristi identitet vašeg prijatelja kako bi izmamio novac od vas.

“Dojave” i laki novac

Prevarant se predstavlja kao neko ko ima “dojave” za sportske događaje koje će vam omogućiti da se obogatite na kladionici. Od vas se traži da još samo, pogađate, platite neki mali iznos za te informacije. Ova vrsta prevara posebno je sofisticirana jer prevaranti koriste fabrikovane profile na društvenim mrežama kako bi lažno dokazali da su slične dojave imali u prošlosti, i statističke proračune kako bi došli do poverenja optimalnog broja ljudi. Fabrikovani profili, najčešće twitter nalozi, su u stvari nalozi koji su bili ispunjeni stotinama predviđanja, i iz kojih su izbrisana ona koja su bila pogrešna. Da sve bude uverljivije, prvih nekoliko “dojava” dobijate besplatno. “Besplatne dojave” su taktika segmentacije u kojoj prevarant šalje nasumična predviđanja raznim ljudima, gubi poverenje većine za koju se ispostavi da su predviđanja pogrešna, ali dobija snažno poverenje manjine kojoj je, pukom srećom, poslao ispravna predviđanja, a kojoj na osnovu toga dalja “predviđanja” može da papreno naplati. Srećom, puko poznavanje toga da ova vrsta prevare postoji, dovoljno je da se borite sa njom. Prilika za lakim novcem na internetu je gotovo uvek, a kladioničarske dojave su apsolutno uvek prevara.

“Cimanje”

Vidite propušten poziv sa nekog čudnog broja telefona, uglavnom iz inostranstva. Kad zovnete da proverite ko je i zašto zove, dobijate “hotlajn” broj sa kojim svaki sekund razgovora papreno košta. Da stvar bude gora, puko nejavljanje na takav poziv nije potpuno siguran način da se odbranite. Hakeri su u stanju da naprednim metodama naplate takve pozive čak i ako ih nikad niste napravili (dugi razgovori sa takvim brojevima se jednostavno pojave na vašem računu).

Dobra vest je da su naši telekomunikacioni operateri poslednjih godina postali dobro upoznati sa ovim prevarama, pa dug nastao pozivom koji niste napravili otpisuju uz žalbu, a vrlo efikasno blokiraju pozive od prevarantskih brojeva i ka njima. Ipak, nije nemoguće da se neki zalutali poziv provuče i kroz njihove sigurnosne mere (desilo se ove godine). Ne uzvraćajte propušteni poziv čudnim brojevima i brojevima iz inostranstva i žalite se ako je vaš račun veći od onoga što ste potrošili.

“Imaš virus”

Porukom na društvenim mrežama ili putem zastrašujućeg bannera dobijate poruku da vaš računar ima virus ili sigurnosni propust. Srećom, firma koja je napravila propust ili zbog koje je virus instaliran na vaš računar ispraviće vam problem besplatno. Kad se javite (mejlom ili ostavljajući broj telefona na koji vas operater zove) dobijate instrukcije da instalirate određeni softver, ili da putem TeamViewer, Join.me ili slične aplikacije za daljinsku kontrolu računara date pristup njihovom operateru koji će ispraviti grešku na vašem računaru. U praksi – sve su šanse da je vaš kompjuter čist sve do ovog trenutka, kad vi ili operater instalirate maliciozni softver na vaš računar. Od tog trenutka prevarant dobija pristup svemu onome čemu i vi pristupate sa svog računara, i koristiće svaku priliku da iz toga izvuče što je moguće veću finansijsku korist. Kako biste se efikasno branili od ove vrste prevare, važno je poštovati dva pravila – ne instalirajte na svoj računar ništa u čiju namenu i bezbednost niste potpuno sigurni, i nikada ne dajte udaljeni pristup računaru nepoznatoj osobi, pa makar se ona predstavljala kao ekspert za bezbednost u ogromnoj softverskoj kompaniji.

Osim navedenih, na internetu prete i stotine drugih prevara, a turbulentni ekonomski period pred nama često prati i porast pokušaja prevara. Za slučaj da ste postali žrtva prevare, ne krijte to nadajući se da će proći, već reagujte što brže – blokirajte bankovne kartice i prijavite prevaru nadležnim institucijama (policiji i CIRT-u – Computer Incident Response Team).

Najbolji način da ostanete bezbedni je da razmišljate svojom glavom. Nikad ne delite lične i pristupne podatke ni sa kim putem interneta, makar bili potpuno sigurni da je taj neko vaš najbolji prijatelj. Koristite bezbedan softver, uvek imajte na umu da onaj sa kim pričate možda nije ono što se predstavlja da jeste, i znajte da, ako nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno nije istinito.

BLUD

Poznati su mnogi slučajevi navođenja maloletnika na bludne radnje. Tom prilikom se misli na svlačenje pred web kamerama, slanje fotografija na kojima se vide intimni delovi tela i sl. Kasnije to završi ili na društvenim mrežama ili se deli dobro razvijenom mrežom pedofila.

Na ovo je potrebno posebno skrenuti pažnju deci, da nikako ne uključuju kamere ili pak dele svoje fotografije sa kontaktima čiji identitet im nije poznat.

Po završetku video sesija obavezno isključiti kameru.

SUGESTIJA

Ova vrsta zloupotrebe na internetu ogleda se u nagovaranju dece na društveno neprihvatljivo ponašanje. Ovo je jako moćan alat koji je u ne malom broju slučajeva naveo decu čak i na samoubistva. Ovi predatori su vrlo vešti i psihološki veoma dobro potkovani, imaju veliku moć i znanje u nagovaranju i ubeđivanju. Nemojte ih potceniti, već vaše dete na vreme upozorite na opasnost stupanja u kontakt sa nepoznatim licima bez vašeg odobrenja.

Koliko je to opasno na ulici, gotovo isto toliko nosi opasnosti i u virtuelnom svetu.

VRŠNJAČKO NASILJE

Većina ljudi vršnjačko nasilje povezuje sa školom i stvarnim svetom, međutim stvarnost je drugačija. Imamo ga jako puno i u virtuelnom svetu i uopšte nije bezazleno. Vršnjačko nasilje na internetu vrlo je složen fenomen, što pokazuju njegove različite manifestacije i pritom korišćeni mediji i profili počinilaca nasilja. Osim kontinuiranog slanja neučtivih poruka (uznemiravanje), širenja neistina (kleveta, npr. montiranjem fotografija), objavljivanja poverljivih i intimnih informacija (izdaja/prevara) i krađe identiteta, oblici vršnjačkog nasilja na internetu mogu da poprime i drastičnije razmere, sve do tzv. uhođenja na internetu (eng. „cyberstalking”).

Vršnjačko nasilje na internetu najčešće se odvija preko instant servisa za slanje poruka, kao što je npr. aplikacija WhatsApp ili Viber (u 78% slučajeva). Drugo najčešće mesto nasilja su društvene mreže kao što je Facebook (u 53% slučajeva). Pritom se može primetiti smanjeno korišćenje društvenih mreža od 2013. godine, kao i povećana popularnost instant servisa za slanje poruka. Posledice vršnjačkog nasilja na internetu za žrtve su ozbiljne: od anksioznosti i nesigurnosti, psihosomatskih tegoba, nesanice, izbegavanje školske nastave i povlačenje iz društva, do depresivnog raspoloženja, pa čak i razmišljanja o samoubistvu. U nekim slučajevima može doći i do samopovređivanja i konzumiranja alkohola ili droga. Zato vaše dete od malih nogu učite da nikome ne poverava svoje lozinke i ne pozajmljuje korisničke naloge, čak ni najboljim prijateljima.

Postoje stvari koje moraju i treba uvek da ostanu samo vaše.

PRAVILA I SAVETI PRILIKOM KORIŠĆENJA INTERNETA

Evo sada nekih osnovnih pravila, kako za roditelje, tako i za decu, kojih treba da se pridržavamo.

Pravila za decu:

• Stvaraj sebi bezbedne profile.

• Pri ćaskanju i slanju brzih poruka koristi veb-sajtove za mlade, najbolje one koje imaju nekoga ko nadgleda sadržaj u sobi za četovanje.

• Nemoj slati poruke, fotografije ili drugi materijal koji nekome može naškoditi. Fotografije šalji samo osobama kojima veruješ.

• Nauči kako da odbijaš i blokiraš poruke nepoznatih osoba.

• Ignoriši nepoznate osobe, koje hoće da uspostave kontakt sa tobom.

• Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su tvoji drugovi sa interneta.

• O eventualnim sastancima uvek obavesti roditelje, opreznost se isplati.

• Ukoliko ništa ne radiš na internetu, isključi se.

• Putem veb kamere komuniciraj samo sa osobama koje poznaješ. Čim prestaneš da je koristiš, isključi je.

Zapamti: Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi u društvenim kontaktima na mreži.

Pravila za roditelje:

• Instalirajte softver koji štiti bezbednost vašeg kompjutera!

• Koristite pop-up blokere i SPAM filtere!

• Recite deci da ne odgovaraju na SPAM poruke!

• Vodite računa o sajtovima koje koriste članovi vaše porodice!

• Uspostavite pravila bezbednog ponašanja na internetu koja važe za celu porodicu, da dete oseti da svi članovi porodice mogu da budu na razne načine izloženi rizicima zlostavljanja i online uznemiravanja i da je i ono ravnopravno uključeno u zaštitu od ovakvog remećenja privatnosti!

• Objasnite deci da i u virtuelnom svetu za sve važe ista pravila ponašanja koja važe i u stvarnom!

• Budite uključeni, na diskretan način, u online život deteta i uspostavite otvorenu komunikaciju sa njim o tome!

• Upoznajte se sa sajtovima koje deca koriste!

• Ograničite vreme koje vaša deca mogu da provode online!

• Budite oprezni kada uskraćujete deci pristup računaru/internetu i objasnite im zašto to radite, jer uskraćivanje pristupa računaru/internetu može dovesti do suprotnog efekta (ako im zabranite da koriste internet kod kuće, mogu to da urade na bilo kom drugom mestu – kod drugova, u igraonicama, u školi i sl, potpuno izvan vašeg nadzora)!

• Naučite ih da brižljivo čuvaju svoje šifre – lozinke!

• Odvratite dete od odavanja ličnih podataka preko interneta (imena, prezimena, adrese stanovanja, naziv škole u koju ide i sl.)!

• Objasnite deci da su i fotografije i snimci privatni podaci i da treba da vas pitaju ako hoće da ih postave na internet!

• Objasnite deci rizike koje nosi komunikacija sa nepoznatim osobama putem interneta, jer ne znaju koje su stvarne namere osobe koja je sa druge strane!

• Recite im da se nikada ne sastaju sami sa osobama koje su upoznali putem interneta!

• Objasnite detetu da su najbolji online prijatelji oni koji su mu prijatelji u realnom životu!

• Razgovarajte sa decom o maltretiranju putem interneta – cyber bullying (naučite ih da uvek poštuju druge i da su svi dužni da poštuju njih)!

• Naučite decu da, ukoliko se osete uvređenom, prekinu kontakt i da ne odgovaraju na uvredu, već da o njoj obaveste roditelje!

KAKO DA REAGUJEŠ UKOLIKO JE TVOJ DRUG ILI DRUGARICA IZLOŽEN/A SAJBER NASILJU?

• Nemoj prosleđivati neprimerene poruke ili slike na kojima je neko od tvojih drugara.

• Iako ti to nisi započeo/la, a prosleđuješ neprimerene fotografije ili audio/video zapise svojih vršnjaka, postaćeš saučesnik-ca sajber nasilja.

• Obrati se odrasloj osobi od poverenja i ispričaj joj kroz šta tvoj drug/drugarica prolaze.

• Podrži svog druga/svoju drugaricu i prijavi maltretiranje.

DIGITALNA REPUTACIJA

Tvoju digitalnu reputaciju određuje tvoje ponašanje u internet okruženju i sadržaj o sebi i drugima koji postavljaš na internet. Tagovane fotografije, blogovi, postovi i interakcije na društvenim mrežama uticaće na način na koji te drugi vide na internetu i u stvarnosti, sada i ubuduće.

Loša digitalna reputacija može da utiče na prijateljstva, veze, pa čak i na tvoje zapošljavanje u budućnosti, s obzirom na to da menadžeri za ljudske resurse, naročito oni u privatnim kompanijama, pre prijema u radni odnos često proveravaju profile kandidata na društvenim mrežama i uopšte njihovo ponašanje i komunikaciju na internetu. Zbog svega navedenog, potrebno je da štitiš svoju digitalnu reputaciju.

Kako možeš da zaštitiš svoju digitalnu reputaciju?

• Razmisli pre nego što nešto postaviš, pošalješ ili bloguješ!

• Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ophode prema tebi.

• Podesi svoj profil kao privatni – i s vremena na vreme proveri da li su podešavanja ostala nepromenjena.

• Imaj uvid u fotografije koje su tagovali tvoji prijatelji/ce i ukloni one koje su nasilne. Imaj na umu, informacije mogu zauvek da ostanu na mreži. Tvoje lične informacije mogu dospeti kod osoba koje ne poznaješ, pa i do tvojih potencijalnih poslodavaca.

• Ne dozvoli da tvoj život na mreži utiče na tvoj svakodnevni život.

KAKO BEZBEDNO DA KORISTIŠ DRUŠTVENE MREŽE?

Neke od najpopularnijih društvenih mreža među decom i mladima su TikTok i Instagram.

Evo nekoliko preporuka prilikom korišćenja TikToka za decu:

• Imaj u vidu da je prema osnovnim podešavanjima tvoj profil na TikToku javan kada ga otvoriš. To u praksi znači da ti bilo ko može poslati poruku, da svako može pogledati tvoj video ili dobiti informaciju o tvojoj lokaciji. Zbog toga se odluči ili za privatni nalog odnosno promeni podrazumevana podešavanja ili podesi tako da su tvoji komentari, reakcije i dueti vidljivi samo tvojim prijateljima.

• Postupaj oprezno, jer ima ljudi koji koriste TikTok, a koji nisu dobre osobe i nemaju dobre namere, baš kao što takvi ljudi postoje i u tvom svakodnevnom okruženju.

Šta ako sam izložen/a nasilju na facebooku ili Instagramu?

Društvene mreže facebook i Instagram imaju opcije putem kojih možeš prijaviti nasilje. Ove prijave su uvek anonimne. Na Fejsbuku postoji vodič koji sadrži preporuke o tome kako da postupiš ukoliko si izložen/a nasilju.

SAVETI ZA RODITELJE I MOGUĆNOSTI TIKTOK-A I INSTAGRAMA

TikTok je početkom ove godine počeo sa uvođenjem opcija koje pomažu roditeljima da prate ponašanje njihove dece na ovoj aplikaciji. Ove opcije nazvane su “Family Safety Mode”. Jedna od opcija koje su uveli je onemogućavanje direktnih poruka osobama ispod 16 godina. Ono što roditelji mogu uraditi kada je u pitanju sigurnost dece je da koriste ove opcije:

• „Digitalno blagostanje“ – TikTok vam daje mogućnost korištenja sopstvenog TikTok naloga za upravljanje sa detetovim telefonom s vašeg uređaja pomoću funkcije „Porodično uparivanje“ u aplikaciji. Ako odaberete Porodično uparivanje, moraćete je preuzeti na telefon.

• Druga opcija je korišćenje funkcije „Vreme upravljanja ekranom“. Ova postavka ograničava korisnike na najviše dva sata dnevno koja mogu provesti na aplikaciji, ali moguće je ovo vreme smanjiti i na 40 minuta.

• Ograničeni način rada – Blokirajte sadržaj za odrasle, ali čak i ako je filtar uključen, deca koja sama koriste aplikaciju mogu naići na video zapise koji im nisu primereni.

• Porodično uparivanje – vam omogućava kontrolu gornje dve postavke plus onemogućavanje direktnih poruka na nalogu vašeg deteta. Osim ograničenog načina, na TikTok-u ne postoji način filtriranja sadržaja, pa se roditeljima preporučuje da dele nalog s decom mlađom od 13 godina. To će omogućiti da pazite na to šta vaše dete gleda i objavljuje (preuzeto sa sajta: pametnoibezbedno.gov.rs).

Pravila ponašanja na Fejsbuku regulisana su standardima zajednice, a na Instagramu Smernicama zajednice.

• Na Instagramu je dostupan i Vodič za roditelje, koji sadrži preporuke o tome kako se ponašati u slučaju digitalnog nasilja.

• Facebook nudi vodič za rešavanje problema nasilja.

ŠTA AKO DO NASILJA DOĐE? KOME MOGU DA SE OBRATIM?

Ukoliko si izložen/a nasilju na internetu važno je da se obratiš odrasloj osobi u koju imaš puno poverenja. To mogu biti tvoji roditelji, nastavnici, omladinski radnici, neko iz rodbine, treneri… Nekada nije lako razgovarati sa roditeljima o nasilju kojem si izložan/a, pa evo i nekih kratkih saveta:

• Obrati se roditeljima za savet i podršku u trenucima u kojima veruješ da ćeš imati njihovu punu pažnju.

• Moguće je da tvoji roditelji nemaju dovoljno znanja o digitalnoj tehnologiji i da smatraš da imaš veće znanje od njih i moguće je da si u pravu. Zbog toga je važno da im u pojedinim trenucima ti budeš podrška u vidu informacija o tome kako koristiš internet. Imaj strpljenja za njih. Oni su rođeni u vreme kada nije postojao internet ili su tada bili deca.

• Moguće je da tvoji roditelji neće odmah imati odgovor na novonastalu situaciju, ali rešenje postoji i zajedno sa institucijama i psiholozima i stručnjacima iz oblasti bezbednosti na internetu možete doći do rešenja.

Ukoliko budeš izložen/a nasilju na internetu možeš preduzeti i sledeće:

• Prijavi maltretiranje – klikni na bezbedne sajtove za prijavljivanje zloupotrebe neprimerenih sadržaja. Poseti link: https://pametnoibezbedno.gov.rs/prijava-nelegalnog-sadrzaja/

i prijavi neprimeren sadržaj na internetu. Prijava sadržaja je pristupačna za čitače ekrana.

• Prikupi dokaze – sačuvaj poruke na mobilnom telefonu i odštampaj mejlove ili razgovore sa osobom koja je vršila nasilje prema tebi na društvenim mrežama;

• Kako bi sprečio/la ponavljanje nasilja na internetu, napusti sajt ili forum na kome doživljavaš nasilje ili blokiraj osobu koja ti putem društvenih mreža šalje neprimerene ili uznemirujuće poruke. Možeš da promeniš i nadimak koji si koristio/la na internetu, ukoliko se on može povezati sa neistinitim ili neprimerenim sadržajima koje su druge osobe slale o tebi.

Vlada Republike Srbije je 30. juna 2016. godine usvojila Uredbu o bezbednosti i zaštiti dece prilikom korišćenja informaciono-tehnoloških komunikacija. Ova Uredba je predstavljala prvi sistemski akt koji je uređivao ovu oblast u našoj zemlji. Usvajanje ove Uredbe omogućilo je da u februaru 2017. godine bude uspostavljen nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Uloga centra je da sprovodi savetovanje dece, učenika, nastavnika i roditelja i ostalih građana i građanki o prednostima i rizicima korišćenja interneta, kao i uopšte o bezbednom korišćenju novih tehnologija. Putem ovog kontakt centra moguće je prijaviti prisustvo neprimerenog, štetnog i nelegalnog ponašanja na internetu. Obrada prispelih prijava se sprovodi kroz timski rad u kome učestvuju predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, centara za socijalni rad, predstavnici domova zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ukoliko želite da postojanje štetnog ili neprimerenog sadržaja prijavite, to možete učiniti putem nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili se obratiti online putem platforme Pametno i bezbedno. Tokom prve dve godine postojanja, nacionalni kontakt centar je primio približno 7300 online prijava i telefonskih poziva. Najčešći teži oblici narušavanja bezbednosti dece na internetu bili su: sajber nasilje, ucene, pretnje, zloupotreba profila na društvenim mrežama, pornografija, vrbovanje, lažne nagradne igre ili postojanje opasnih igara i sl. Edukacija o bezbednosti dece na internetu sprovodi se uz pomoć Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Na svetskom nivou aktivna je zajednica linija čiji je cilj iskorenjivanje sajber i seksualnog nasilja na internetu pod nazivom Inhope. Inhope je 2016. godine pokrenuo softver Iccam15 čija je namena brza razmena prijava štetnog i neprimerenog sadržaja na internetu, kao i njegovo uklanjanje sa interneta i prenošenje informacija o ovom tipu sadržaja INTERPOL-u.

DA LI JE NASILJE NA INTERNETU KAŽNJIVO?

Zakoni protiv nasilja, posebno onlajn nasilja, relativno su novi i još uvek ne postoje u svim zemljama. Zato se mnoge zemlje oslanjaju na druge relevantne zakone, poput zakona protiv uznemiravanja, kako bi mogle da kažnjavaju počinioce onlajn nasilja. U zemljama u kojima je onlajn nasilje regulisano posebnim zakonom, ponašanje kojim se namerno izazivaju ozbiljne emocionalne tegobe neke osobe smatra se krivičnim delom. U nekim od tih zemalja žrtve onlajn nasilja mogu da zatraže zaštitu, da se nasilniku zabrani komunikacija sa određenom osobom i da se počiniocu onlajn nasilja privremeno ili trajno ograniči upotreba elektronskih uređaja. Ipak, treba imati na umu da kažnjavanje nije uvijek najefikasniji način da se promeni ponašanje nasilnika. Često je bolje usredsrediti se na popravljanje štete i odnosa. (Unicef Crna Gora 2020.)

APLIKACIJE ZA RODITELJSKI NADZOR DECE NA INTERNETU

Sada ćemo vam predstaviti najbolja rešenja za roditeljski nadzor koja se odnose na aplikacije za određene operativne sisteme, Android, IOS, Windows. Najbolje aplikacije roditeljskog nadzora možete koristiti kada ne postignete dogovor sa decom o načinu korišćenja interneta na računarima ili mobilnim telefonima. Ove aplikacije se nazivaju „Parental Control” i omogućavaju roditeljima da kontrolišu i nadgledaju kako njihova deca koriste telefone.

Internet je uzbudljivo, ali i opasno mesto. Ponekad i kad mislite da znate šta radite, desi se da uradite nešto nesmotreno, jer su vam na dohvat ruke različite informacije i samo jedan klik može vas odvesti na pogrešan put. Dok pretražujete po internetu, lako možete postati žrtva sajber kriminala, a deca još lakše upadaju u takve zamke.

Sa napretkom tehnologije, nove generacije se u današnje vreme ozbiljno oslanjaju na internet za sve izazove koje im nameće život. Internet je pogodan za mlade koji su željni znanja. Putem računara, pametnih telefona i tableta imaju mogućnost pristupa informacijama koje su sfera njihovih interesovanja, ali ta dečja radoznalost mora biti usmerena na pravo i bezbedno mesto. Roditelji mogu da procene šta je dobro za njihovu decu i njima je poveren posao usmeravanja i kontrole šta njihova deca rade na internetu.

Programeri koji prave aplikacije za roditeljski nadzor, svesni su uloge roditelja u ograničavanju, usmeravanju, nadgledanju i kontroli korišćenja telefona dece.

Kako bi pomogli roditeljima, navešćemo nekoliko dobrih aplikacija roditeljskog nadzora:

Android

SecureTeen Parental Control

Ovo je besplatna aplikacija koja omogućava roditeljima da kontrolišu šta rade njihova deca na internetu, koje aplikacije koriste, koga pozivaju, ko njih poziva, s kim se dopisuju, gde se nalaze. Ova aplikacija vam dozvoljava da blokirate aktivnosti koje smatrate neprikladnim. Ukoliko želite da preuzmete ovu aplikaciju možete je preuzeti sa Google Play prodavnice:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.infoweise.parentalcontrol.secureteen

Kids Place – Parental Control

Aplikacija Kids Place radi na principu „profila“. Vi odredite šta vaše dete može da koristi i u skladu sa vašim odredbama napravite profil. Kada aktivirate profil, dete će koristiti telefon onako kako ste vi podesili. Postoje definisani profili koje vi možete prilagoditi vašim željama, na primer, koje stranice dete može posećivati, ograničeni pozivi i poruke. Prednost ove aplikacije je što nećete brinuti da li je vaše dete kupilo neku aplikaciju na Google Play prodavnici ili je preuzelo sadržaj sa interneta koji može biti virus ili neki uznemirujući sadržaj. Ova aplikacija roditeljskog nadzora se preporučuje roditeljima sa manjom decom i možete je besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.kiddoware.kidsplace

Screen Time Parental Control

Ova aplikacija pomaže roditeljima da odviknu ili da na vreme naviknu decu koliko će vremena moći da provedu na internetu. Roditelji u nekoliko koraka mogu odrediti vreme korišćenja neke aplikacije. Tako, na primer, za jednu mogu podesiti vreme na 30 minuta, a za drugu aplikaciju 60 minuta. Uz pomoć ove aplikacije roditelji mogu odrediti da sve aplikacije budu nedostupne kada je vreme za spavanje, učenje, trening… Kada jednom podesite vreme korišćenja aplikacija koje želite, nećete morati to da radite svaki dan iznova, jer aplikacija svakodnevno prepoznaje, na primer, kada je vreme za spavanje i automatski će blokirati društvene mreže, igrice itd., a ostaviti aplikacije koje ne ometaju pažnju. Možete je besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.screentime.rs

Apple IOS (Iphone)

Qustodio

Qustodio ima onlajn verziju i aplikaciju za roditelje koje omogućavaju roditeljima da vide kako njihovo dete koristi uređaje, aplikacije i internet. Dobra je zato što funkcioniše na različitim platformama, što je čini jednom od najbolje ocenjenih aplikacija za roditeljsku kontrolu koja je dostupna i za iOS i Kindle uređaje. Kada proveravate nalaze u aplikaciji, Qustodio vam nudi listu pretraživanih termina kao i aplikacije koje je koristilo vaše dete. Ovo je posebno dobro zato što vam omogućava da u potpunosti blokirate neodgovarajuće sadržaje na detetovom uređaju, što čini ovu aplikaciju odličnom za praćenje upotrebe uređaja kod mlađe dece. Ova aplikacija takođe prati vreme provedeno u aplikacijama, pa ako vaše dete kaže da je provelo poslednjih 40 minuta u školskoj aplikaciji za matematiku, vi možete da proverite da li je zapravo posle pet minuta dete upalilo Minecraft.

Cena: 55 dolara za ponudu za pet uređaja; besplatno za korišćenje na jednom uređaju

https://apps.apple.com/us/app/parental-control-app-qustodio/id990229433?mt=8

Bark i Bark Jr.

Dok se aplikacija Bark fokusira na sajber maltretiranje i nadzor aplikacija za dopisivanje, Bark Jr. je alatka koja omogućava roditeljima da podese nadzor vremena provedenog za ekranom i filtriranje sadržaja na internetu. Ove aplikacije pokrenu alarm na vašem telefonu svaki put kada vaše dete pokuša da pristupi sajtu ili upali aplikaciju koja nije na listi odobrenih. Ovo je odlično zato što možete, na primer, dečiji kanal PBS Kids ili YouTube da privremeno stavite na listu neodobrenih sajtova i aplikacija dok vaše dete radi domaći. Ako pokušaju da pokrenu nešto sa nedozvoljene liste, vi odmah bivate obavešteni, što vam omogućava da pratite koliko vaše dete koristi internet i druge aplikacije bez potrebe da im stojite nad glavom.

Cena: Bark: 14 dolara mesečno ili 99 dolara godišnje; Bark Jr.: 5 dolara mesečno ili 49 dolara godišnje

https://apps.apple.com/us/app/bark-parental-controls/id1477619146?mt=8

Net Nanny

Ako ste manje zabrinuti oko toga da vaše dete preterano igra video igrice a malo više brinete da se ne nađe u nekoj opasnoj situaciji na internetu, Net Nanny koristi odličnu tehnologiju za filtriranje internet sadržaja koja je svrstava među najbolje aplikacije na ovoj listi. Nedostatak nadzora poziva ili slanja poruka će neke ljude možda odvratiti od kupovine, ali postojeće funkcije čine ovu aplikaciju jednom od najboljih na tržištu.

Jako dobra funkcija je to što možete da određujete nivoe zaštite koji obeležavaju, umesto da blokiraju pretraživane sadržaje, omogućavajući vam da porazgovarate sa svojim detetom. Na primer, blokirate određene sadržaje kao što su smrt, probadanje ili teme za odrasle, a istovremeno postavite notifikacije za termine kao što su „korišćenje droga“. To vas može obavestiti o detetovim pretragama, pa možete da odlučite da li je to nešto o čemu želite da porazgovarate sa svojim detetom uživo.

Cena: 55 dolara godišnje za do pet uređaja

https://apps.apple.com/us/app/net-nanny-parental-control-app/id1211763414?mt=8

Our Pact

Ako je vaše dete još uvek malo, onda još ne morate da brinete o sajber maltretiranju ili aktivnom nadzoru pretrage neprikladnih sadržaja. Pošto mala deca nisu zainteresovana za društvene mreže, njihovim roditeljima je potrebnije da upravljaju vremenom koje dete provodi na internetu i na aplikacijama, naročito kad se iskrade da igra svoje omiljene igrice, umesto da koristi edukativnu aplikaciju koju ste jedva uspeli da iskopate na netu i preuzmete. Our Pact je savršeno rešenje za takvu upotrebu – najzad možete detetu da date uređaj na 40 minuta dok vi pravite večeru, i ne morate da brinete da će ono odmah upaliti igrice dok vi još seckate luk.

Cena: Besplatno; ili do 7 dolara mesečno

https://apps.apple.com/us/app/parental-control-app-ourpact/id954029412?mt=8

Family Time

Ako vaše dete voli da pretera sa telefonom i internetom, Family Time bi mogla biti prava aplikacija za vas. Ne samo da možete da blokirate upotrebu svih aplikacija pojedinačno i postavite filtere za internet pretragu, već možete i da nadgledate pozive i poruke kao i da pregledate listu kontakata u telefonu – zbog čega je ovo jedna od najboljih aplikacija za roditeljsku kontrolu za vašeg „tinejdžera“ koji nije zainteresovan za poštovanje ograničenja. Softver omogućava roditeljima da odvoje vremenske blokove za rađenje domaćih zadataka i spavanje, ili možete jednostavno da ograničite ukupno vreme koje vaše dete provodi na telefonu. Ova aplikacija ima i praćenje lokacije, kada vaša deca odlutaju nakon što se ukine socijalno distanciranje.

Cena: Besplatno; ili 27 dolara godišnje po uređaju za premijum pristup

https://apps.apple.com/us/app/familytime-parental-controls/id981066103?mt=8

Windows

WINDOWS 10 RODITELJSKA KONTROLA – Parental control

Windows poseduje već ugrađene funkcije sa kojima možete da upravljate nalozima i ograničavate im različite nivoe pristupa. Na primer, tu spada i XBox One, pa lako možete ograničiti pristup samo na 1 sat dnevno ili u vreme kada ste i vi kod kuće. Trebaće vam samo Microsoft nalog (besplatan je) za vas i vaše dete, odnosno člana porodice, ali sve je u daljem uputstvu objašnjeno, samo ga pažljivo pročitajte.

Najpre napravite novi nalog za člana porodice.

Za otvaranje novog naloga na Windows 10 idite u Settings – Accounts.

Kliknite na opciju Family & Other users (porodica i drugi korisnici).

Ovde sada kliknite na opciju Add a family member: (dodaj člana porodice).

U sledećem koraku štiklirajte Add a member i upišite e-mail adresu vašeg deteta ili člana porodice za kojeg dodajete nalog.

Potrebno je da bude Microsoft email adresa, kao što je Outlook.

Kliknite na dugme Next kada unesete email adresu.

Sada potvrdite da je u pitanju email adresa koju zaista želite da dodate, kliknite na dugme Confirm (potvrdi).

Na kraju dobijate obaveštenje da je pozivnica poslata na email adresu koju ste uneli.

Ovo podešavanje neće biti aktivno sve dok se pozivnica ne prihvati. Pa ukoliko vi imate pristup tom nalogu potrebno je da odete i prihvatite pozivnicu (dalje u tekstu je objašnjeno kako).

Videćete sada da se među korisnicima pojavio novi koji je na čekanju (Pending) jer još uvek nije prihvaćena pozivnica.

Čekanje da se potvrdi poziv

Da bi korisnik postao validan, neophodno je prihvatiti pozivnicu koja je poslata na mejl koji ste uneli ranije.

Potrebno je da novi korisnik otvori svoj mejl i klikne na dugme Accept Invitation (prihvati poziv). Ako Vi imate pristup tom nalogu, možete to uraditi i Vi.

Ovde treba kliknuti na dugme Join the family (pridruži se porodici). Vi ćete tada videti da taj nalog više nije na čekanju (ne stoji više da je u Pending statusu):

Sa ovim delom smo završili i vi sada možete upravljati različitim opcijama i kontrolisati nalog koji ste dodali.

UPRAVLJAJTE PODEŠAVANJIMA ZA ODREĐENOG KORISNIKA

Ovde postoji mnogo podešavanja, pa je najbolje da istražite šta tačno želite da uradite. Navodimo samo nekoliko najkorisnijih.

Ako kliknete na opciju Screen time, možete detetu ograničiti koliko će vremena provoditi na računaru ili na Xbox One uređaju. Na primer, možete ograničiti pristup na Xbox One na 1 sat dnevno svim danima i možda petkom postavite na 2 sata dnevno. Naravno, vi odlučujete koliko ćete vremena odrediti za korišćenje. Takođe, ako kliknete na Activity možete videti kompletnu aktivnost korisnika, odnosno vašeg deteta. Ovde možete videti pregled aktivnosti u aplikacijama i igricama, pretraživanju na internetu, šta je kucano u pretrazi i koje vreme je provedeno pored ekrana.

Ograničavanje pristupa sadržaju ili lokacijama na internetu

Ovo je takođe korisna opcija jer omogućava da ograničite pristup određenim sadržajima koji su definisani za određene godine starosti. To se nalazi u Content restrictions, pa pod Apps, games & media možete navesti koliko godina ima vaše dete u Allow apps and games rated for. To će za nalog vašeg deteta prikazivati samo sadržaje koji su namenjeni do godine starosti koju ste označili.

U delu Always allowed možete upisati koje sajtove sme da posećuje vaše dete.

U delu Always blocked možete upisati koji će sajtovi biti blokirani uvek.

Kako biste uštedeli vreme i da ne biste pisali i jedne i druge, možete upisati samo one sajtove koje dete može da posećuje u Always allowed i štiklirajte Only allow these websites (dozvoli samo ove sajtove). Na taj način pristup drugim sajtovima neće biti moguć.

Ova funkcionalnost na Windows 10 ima još dosta opcija pa samo istražite šta možete da upotrebite na način da ne preterate u kontroli ali da opet budete dovoljno odgovorni prema vašem detetu.

IZVORI

Viduka D. Bašić A., lavrnjić I. (2018.), Bezbednosni izazovi za decu na internetu, Serbian Journal of Engineering Management Vol. 3, No 1;
Vučković S., Tomić Latinac M., Zajeganović J. Elektronsko nasilje, Unicef;
Damljanović M. (2010.), Istorijski razvoj interneta i računarskih mreža, Računarski fakultet Beograd;
Ivanović J. (2019.), Operativni priručnik NKC, Centar za bezbednost dece na internetu, Save the children in North West Balkans;
Ljepava N., Tomić D. Nuhodžić, Dž., Knjatović M. (2019), sajber maltretiranje, online ponašanje i psihološka dobrobit studenata, Serbian journal of engeneering management, vol 4 No 1;
Šta je internet nasilje i kako ga možemo zaustaviti (2020.), Unicef Crna Gora, Šta je onlajn nasilje i kako ga možemo zaustaviti? | UNICEF Crna Gora https://www.unicef.org/montenegro/price/%C5%A1ta-je-onlajn-nasilje-i-kako-ga-mo%C5%BEemo-zaustaviti

PRIRUČNIK O BEZBEDNOSTI SLEPE DECE NA INTERNETU

Savez slepih Srbije, Biblioteka dr Milan Budimir, Jutro TV Nova

U petak 03. decembra, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, svečanom akademijom obeležio 75 godina postojanja i 50 godina rada najveće biblioteke za slepe na Balkanu „Dr Milan Budimir“.

PRIRUČNIK O BEZBEDNOSTI SLEPE DECE NA INTERNETU

SADRŽAJ

KORIŠĆENJE INTERNETA OD STRANE SLEPE DECE

Related posts

Leave a Reply Cancel reply