Luj Braj

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 17. decembra 2018. usvojila rezoluciju Svetskog saveza slepih (WBU) kojom se 4. januar i zvanično u svetu proglašava Svetskim danom Brajevog pisma.

Svrha Svetskog dana Brajevog pisma je podizanje svesti o značaju ovog pisma koje pisanu reč pretvara u taktilni oblik na korist slepima i slabovidima širom sveta. Brajevo pismo je nezamenljivo sredstvo za opismenjavanje slepih. Pismenost je osnov obrazovanja, samostalnosti i pune uključenosti u savremene društvene tokove. Malo je inovacija koje su izvršile značajniji uticaj na slepe i slabovide od pronalaska Brajevog pisma. Ono i dalje donosi samostalnost, pismenost i jača milione slepih širom sveta. Za razliku od savremene tehnologije, koja je za većinu slepih u svetu preskupa, Brajevo pismo se može čitati i pisati pomoću najprostijih dostupnih alata, koji se mogu svuda koristiti, uprkos ekonomskim, jezičkim i geografskim preprekama. Kontinuirano čitanje Brajevog pisma je ključ učenja dobrog pisanja. Brajevo pismo je značajno i za teme koje traže intenzivno učenje, kao što su matematika, društvene nauke, geografija, gramatika, semantika, fonetika itd.

Luj Braj (Louis Braille) je rođen 4. januara 1809., a umro 6. januara 1852. Rođen je u malom mestu Kupre (Coupvray) blizu Pariza, kao četvrto dete u porodici. Otac, Simon-Rene Braj, po hzanimanju je bio sedlar, a majka mu se zvala Monik-Baron Braj (Monique-Baron Braille). Luj Braj je izgubio vid sa tri godine, kada se slučajno ubo očevim šilom u oko. To je izazvalo infekciju koja se proširila na oba oka. Došlo je do autoimunološkog oboljenja Sympathetic ophthalmia , usled čega je sasvim izgubio vid na oba oka. Mada mu je lekarska pomoć bila odmah pružena, Lujevim očima nije bilo spasa, ali njegova slepoća, čini se, nije nimalo uticala na normalan ritam zbivanja u porodici Braj. U sredini u kojoj se iz generacije u generaciju teško zarađivalo za svakodnevni život, nije se moglo ostaviti najmlađe dete bez obrazovanja i zanata, jer bi to značilo prepustiti ga lenjosti, očaju, prosjačenju, a možda i propasti. Zna se da je išao u mesnu školu u kojoj je mogao steći samo nešto verbalnog i formalnog znanja. Kod kuće mu je bilo povereno da izrađuje rese za orme, što je zasigurno doprinosilo razvoju spretnosti Lujevih ruku. Kada je imao deset godina, Luj Braj je dobio stipendiju ustanove za decu i omladinu “Royale des Jeunes Aveugles ” u Parizu, jednu od prvih takve vrste u svetu. Stipendija je bila njegova karta za izbegavanje uobičajene sudbine slepih, prosjačenja na ulicama Pariza. Međutim, uslovi u školi nisu nužno bili bolji. Luj Braj je dobijao hleb i vodu, a učenici su ponekad po kazni bili zlostavljani ili zaključavani. Nadarenost Luja Braja vrlo brzo su uočili njegovi učitelji u školi. Nije mu bilo ni petnaest godina kad su mu poverili da mlađima od sebe prenosi znanja koja je već sam usvojio. U školi su deca učila osnovne veštine i jednostavne poslove. Takođe su učili da čitaju ispupčena slova, sistem koji je izumio osnivač škole Valentin Aj (Valentin Haüy). Međutim, pošto su slova pravljena pritiskom papira na bakrenu žicu, učenici nikada nisu naučili da pišu. Drugi nedostatak bio je taj što su slova bila velika i kadgod su se izdavale knjige po ovom sistemu, u njima se mešalo više različitih stvari, kako bi se uštedeo novac. To je nekada knjige činilo skupljim od 100 funti. Godine 1821. bivši vojnik Šarl Barbije (Charles Barbier) posetio je školu. Barbije je pokazao svoj izum koji je služio vojnicima kao neka vrsta noćnog pisma, kod od 12 tačkica i brojnih crtica. Vojnici su ga koristili za razmenu tajnih informacija o vojnom položaju bez upotrebe govora. Mada je kod bio težak za prosečnog vojnika, Luj Braj ga je brzo shvatio. Iste godine, počeo je raditi na izumu novog sistema uz pomoć očevog Šila koji je završio kada mu je bilo tek 15 godina, to jest 1824. Njegov sistem imao je samo šest tačkica i korespondirao je sa slovima, dok je Barbier koristio 12 tačkica koje korespondiraju sa zvukovima. Sistem od 6 tačkica omogućuje prepoznavanje slova vrhom samo jednog prsta opipavajući sve tačkice odjednom, što nije zahtevalo pokret i repozicioniranje, čime se usporava prepoznavanje sistema sa više tačkica. Sistem se sastoji od modela koji se lako uči. Sistem Luja Braja je takođe ponudio određene prednosti u odnosu na sistem ispupčenih tačkica. Najznačajnija je mogućnost da se čita i piše abeceda. Luj Braj je kasnije proširio svoj sistem uvodeći znakove za matematiku i muzičku notaciju. Prva knjiga na brajevom pismu objavljena je 1827. godine pod naslovom “Metoda pisanja reči, muzike i pesama uz pomoć tačkica”, za potrebe slepih osoba za koje je bila prilagođena. Godine 1839. Braj je objavio detalje o metodi koja se razvila za komunikaciju sa videćim osobama, a to je oblikovanje štampanih simbola uz pomoć tačkica. Luj Braj i njegov prijatelj Pjer Fuko (Pierre Foucault) radili su na proizvodnji mašine kako bi ubrzali sistem.

Braj je najpre radio kao predradnik u radionici papuča, a zatim kao repetitor i nastavnik muzike u Kraljevskom zavodu za slepu decu i omladinu u Parizu. Svirao je klavir, violončelo i orgulje i bio orguljaš u više crkava.

Bilo mu je tek 26 godina kada su se pojavili prvi znaci tuberkuloze, opasne bolesti od koje je i umro 6. januara 1852., u 43. godini života, ne pomišljajući na to da će njegovo ime postati poznato u celom svetu.

Značaj brajevog pisma nije otkriven sve do 1868. 16 godina poslije Lujeve smrti, kada je doktor Thomas Rhodes Armitage i grupa od četiri slijepa muškarca i jedne žene osnovala “British and Foreign Society ” za unapređivanje literature za slepe, (današnji “Royal National Institute for the Blind”) koji je objavljivao knjige na brajevom pismu.

Brajevo pismo prihvatili su gotovo svi nacionalni jezici kao sistem osnovne komunikacije vizuelno ometenih osoba u svetu. U čast Luja Braja, Asteroid 9969 nazvan je njegovim imenom, Asteroid Braille.
Telo Luja Braja sada počiva u panteonu, mestu gde počivaju najveći velikani Francuske.